Мајица са делом текста из књиге "Београд за почетнике" чувеног београдског новинара, есејисте, публицисте... али и великог Звездаша Богдана Тирнанића.

И као што Београд није регионални град, већ гомила зграда на ветрометини светова, тако је и "Црвена звезда" клуб личног опредељења, припадности једном стању духа које је, баш зато што је београдско, универзално. Дошљаци се још честито не попну уз Балканску улицу, а већ навијају за "Црвену звезду". Зато је "Црвена звезда" страх и трепет на свим теренима, чак и онда када је састављена од једанаест левих сметала или када у њој играју поглавито ученици у фудбалској привреди, смер дунстер. Када је она противник, ви се не борите против одредјене школе фудбала, већ имате окршај са овде поменутим стањем духа, духа који не мирује и који ће вас, дате ли му повода, сместити на право место уз праву меру извлачења ушију. Нема шансе са "Црвеном звездом" покретом и масовном организацијом. Клуб можете некако и победити, али изгледи свих партикуларизама, национализама, локалних заслепљености, свих мрачних владања душом, па и онога што је каткада мрачно у самој "Црвеној звезди", једва да су вредни помена када се зна да за "Црвену звезду" навијају људи који, на затроване повике тифоза помрачене свести "цигани, цигани", следеће недеље истакну километарску паролу: "ЦИГАНИ ПОЗДРАВЉАЈУ СВОЈЕ ШАМПИОНЕ".